stil

san=novac

kapetan | 20 Oktobar, 2011 18:21

Jedna zajednicka osobina svih ljudi.Crnih i belih i zutih sa kosim ocima,svestenika i robijasa,predsednika drzava i dece.Svi mi sanjamo.Nekada su to lepi snovi,nekada ruzni,ponekad strasni a dese se i vlazni.Sada kada smo stariji a ipak mladi,sta je meni tek dvadeset leta,premasilo za tri godine,ipak sam dovoljno star na ono moje ne tako daleko detinjstvo ali ipak dovoljno dugo da zaboravim svoje snove.Sta li sam ja sanjao kao decak?Da li neku devojcicu,devojke i danas sanjam, ili kako cu biti vojnik,posto vojsku obozavam,ili mozda kako sam postao inzenjer,jer ako sam taj san sanjao daleko sam od ispunjenja svoga sna.Pa na pola puta moze se reci sa dovoljno teskih ispita na drugoj strani da vise ne znam ni da li je polovina,brojke su jedno a uspeh drugo.Znanja nema ni kod onih sto su zavrsili fakultet.Samo se hvale diplomama a o struji razmisljaju samo kada pale svetlo.

Ja smatram da je ne ispunjenje sna tezak udarac coveku.Mi san trebamo pretvoriti u neki realan cilj u zivotu i ka njemu teziti,korak po korak.Onaj koji poklekne na prvom iskusenju on polako zaboravlja taj san i ne sanja ga vise.Ne razumem koje je postojanje na ovoj planeti jednog bica koje nema neki svoj cilj tj.san i onda odem na facebook i procitam stihove Mike Antica,koga inace jako cenim zbog njegovog rada i zivota i evo sta procitam :" Nikada nemoj da kukaš nad izgubljenim životom. Možda ga nisi ni živeo sasvim do poslednje ljuske. Jer, ne može se izgubiti stvar koju nemaš.

Probaj da izgubiš, recimo, more koje ja sanjam".

Ko jos danas sanja more,nebo ili zvezde.Svi bi rekli ludaci.

Onda sam i ja jedan od tih ludaka,ponekad me tako i zovu.I ja sada ludak,zato sto sanjam drugacije snove,moram da se borim protiv celog sveta "normalnih" ljudi,koji nemaju vremena da sanjaju moj san zbog jedne stvari oko koje se vrti ceo svet.Zbog NOVCA.